Ова страница на српском језику је архива свих чланака објављених до 01.09.2012.
чланци релевантни Српским медијима у БиХ могу се од сада наћи на нашем главном БХС сајту
BHS | Hrvatski | English | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
Чланови Савјета За Штампу |
ОДЛУКА КОЈОМ СЕ ПРОГЛАШАВА ЗАКОН О ЗАШТИТИ ОД КЛЕВЕТЕ ФБиХ
Користећи се овлаштењима дата Високом представнику чланом V Анекса 10 (Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник "пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом";
Позивајући се на став XI 2 Закључака Савјета за имплементацију мира које се састало у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора да би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, "доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним," у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са подставом (ц) овог става) и "друге мјере у сврху осигурања имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета";
Констатирајући да је од оснивања Савјет за имплементацију мира константно наглашавао да је слобода изражавања кључни корак у развоју демократских институција, као и да она представља камен темељац демократије;
Позивајући се на чињеницу да је Савјет за имплементацију мира у својој Декларацији, коју је донио у Мадриду у децембру 1998. год., нагласио потребу за координацијом у стварању неопходног правног оквира који би омогућио новинарима да професионално и самостално раде у сигурном окружењу, чиме би се наставила настојања Високог представника и Организације за сигурност и сараднју у Европи усмјерена на заштиту и унапријеђивање слободе медија;
Узимајући у обзир да је у складу са захтјевима Савјета за имплементацију мира као и због неуспјеха државних и ентитетских органа власти да усвоје одговарајуће законе о заштити слободе изражавања и слободе кретања новинара, Високи представник донио Одлуку о слободи информисања и укидању кривичне казне за клевету и увреду (Службени гласник Босне и Херцеговине 14/99);
Надање узимајући у обзир да је поменута Одлука укинула затворску казну за клевету и увреду у ентитетским кривичним законима, те да је налагала да оба ентитета усвоје потребне законе који би успоставили процесне могућности у грађанском поступку за клевету и увреду у складу са Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, те да укину одговарајуће одредбе кривичног закона у оба ентитета након усвајања закона као дијела грађанског права;
Констатирајући да је Савјет за имплементацију мира у Анексу своје Декларације из маја 2000. год. захтијевао од органа власти Босне и Херцеговине да одмах покрену усвајање закона који ће обезбиједити јавности право на приступ информацијама као и на пружање информација, односно Закона о слободи приступа информацијама и Закона о заштити од клевете;
Позивајући се надаље на чињеницу да је након поменуте Одлуке, радна група састављена од домаћих и међународних стручњака, под заједничким водством Организације за сигурност и сарадњу у Европи и Уреда Високог представника, припремила нацрте закона о заштити од клевете за оба ентитета;
Позивајући се на чињеницу да је Народна скупштина Републике Српске у јулу 2001. год. разматрала и усвојила закон према припремљеном нацрту (Службени гласник Републике Српске 37/01), али да закон није усвојен у Федерацији унаточ чињеници да је закон већ био у облику приједлога у Парламенту Федерације Босне и Херцеговине;
Констатирајући да су се Влада Федерације Босне и Херцеговине, Омбудсман Федерације Босне и Херцеговине, Уред Високог представника и Организација за сигурност и сараднју у Европи неколико пута састали током задњих десет (10) мјесеци да би расправили поновно покретање процеса усвајања нацрта закона, након чега је Влада усвојила поменути нацрт;
Надаље констатирајући да Парламент Федерације Босне и Херцеговине није усвојио закон у верзији коју је Влада усвојила и доставила Парламенту;
Позивајући се на чињеницу да су горе поменути Омбудсман и Координација новинарских удружења Босне и Херцеговине јавно позвали на усвајање нацрта закона у Федерацији Босне и Херцеговине;
Узимајући у обзир неприхватљиву разлику у правном систему два ентитета везано за кривичну одговорност за клевету, те као посљедицу тога дискриминацију над грађанима Федерације Босне и Херцеговине;
Имајући у виду скорашње мјере које су ентитети предузимали у циљу успостављања једнакости кроз уставне промјене, те констатирајући да је неприхватљиво да грађани Федерације Босне и Херцеговине буду у неповољном положају у односу на грађане Републике Српске;
Узимајући у обзир и имајући у виду све претходно поменуте чинјенице, Високи представник доноси слиједећу:
ОДЛУКУ
Којом се проглашава Закон о заштити од клевете Федерације Босне и Херцеговине.
Овим се проглашава Закон о заштити од клевете Федерације Босне и Херцеговине у тексту који слиједи и који чини саставни дио ове Одлуке.
Овај Закон ступа на снагу у складу са чланом 17. истог закона, али на привременој основи док Парламент Федерације Босне и Херцеговине не усвоји исти закон у одговарајућем облику, без измјена и допуна и без постављанја било каквих услова.
Ова Одлука одмах ступа на снагу и бит ће одмах објављена у Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине.
Сарајево, 1. новембар 2002. год. Paddy Ashdown
Високи представник
Развој сајта омогућен донаторским средствима Civil Right Defenders